Сиви вук ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 24 јун 2011 12:50
Сиви вук
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Mammalia Сисари
Ред Carnivora Звијери
Породица Canidae Пси
Род Canis
Биномијална номенклатура
Canis lupus (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте
alt

Сиви вук (Canis lupus) је врста сисара из породице (Canidae).

Особине

Сивог вука одликује велика глава са снажном губицом. Жућкасто зелене очи косо постављене. Снажан врат и леђа са накострјешеном густом длаком, леђа се спуштају према задњем дјелу. Ноге су до потколенице јаке а испод су кратке и стусинуте.Снажно мишићаво тјело покривено је густом длаком сиво-жућкасте боје тамније на вањској страни ушију, на задњпј страни главе и уздуж леђа. Доњи дјелови тјела су више свијетле длаке. Вук је истрајна и жилава животиња, у току једне ноћи у потрази за пленом може прећи и преко 70km.

Величина и маса вукова варирају, услед велике површине ареала и насељавања различитих станишта.
 Највећи вукови (живе у шумским подручјима Летоније, Белорусије, Аљаске и Канаде) досежу дужину тела (од врха њушке до почетка репа) до 160 цм, а реп је дугачак још до 52 цм. У раменима је висок око 80 цм а могу досећи тежину до 80 кг.
Најмањи вукови живе на Блиском истоку и на Арабијском полуострву. Дужина тела им је око 80 цм, тежина 20 кг а реп је дуг око 29 цм.

У нашим крајевима дужина до које досеже јесте око 130 до 140cm, висину 75-80cm и тежину до 65kg. Животни вјек вука је око 13 година.
Женке су око 2 до 12% мање од мужјака и 20 до 25% лакше од њих.

Начин живота

Вук живи у заједници - чопору.Чопор се састоји од више чланова а главну улогу има доминантни пар – мужјак и женка. Чланови чопора могу бити потомци истих родитеља из различито старих легала. Чопор може бројати од три јединке или више што зависи од подручија, могућности прехране и климатским услова. Вучићи одмалена уче обичаје чопора те тако постају чланови хијерархије.Осјећај за стварање позиција у заједници развија се већ током храњења и код младунаца.У хијерархији чопора одређено је ко једе први и ко има најбоље мјесто за починак (вођа чопора) јер он први и креће у напад. Улоге су подијељене и код лова. Један дио чопора има задатак прогонити плијен, док му други мора пресјећи пут, да би га затим заједно савладали.

Исхрана

Јеловник вука  чине срне, јелени, дивље свиње и мањи сисавци попут пуха, зеца али и лисице. У недостатку бољега, вук лови и мишеве, жабе и кукце. Ако нема меса снаћи ће се и с биљном храном. У изузетним случајевима напада и домаће животиње као што су коњ, говедо, овца и пас. С обзиром да му плијен није увијек доступан када огладни, вук се не храни редовно и каткад дуже гладује. Вукови лове у чопору а уколико вук лови сам, своју жртву ће чекати близу појилишта или хранилишта, а затим се прикрасти, заскочити и угризом за врат убити. У правилу не убија више него што ће појести.

Размножавање

      Вукови се паре једном годишње и то током јануара и фебруара.У то вријеме имају најљепшу длаку и у најбољој су кондицији. Женке које се тјерају остављају мирисни траг и тако привлаче мушке припаднике врсте. Јазбина у којој се настањују вукови да би подигли легло углавном је добро заштићена од погледа. То може бити отвор у стијени, или рупа ископана испод каквог коријења.
      Вучица носи два мјесеца и коти обично у априлу, четири до осам, понекад и десет младунаца који прогледају након десет до дванаест дана. Мужјака је редовно више него женки. Мајка их доји до другог мјесеца, а тада им у желуцу почиње доносити полупробављену храну коју повраћа пред брлогом. Када јој потомци мало стасају носи им полуживе или живе мање животиње које младунци убијају те се тако уче лову. Са шест мјесеци вучићи се осамостаљују, али остају све до слиједећег парења. Тада су препуштени сами себи.

Распрострањеност

   До почетка развитка пољопривреде и сточарства вук је био најраспрострањенија звијер на земљи. Био је распрострањен у цијелој Европи и Азији све до северне Африке као у северној Америци. У великим деловима тог некада дивовског подручја распрострањености, а нарочито у западној и средњој Европи и северној Америци, људи су га готово искоренили. У источној Европи, на Балкану, у Канади, Сибиру, Монголији и у мањој мери у Ирану још постоје веће међусобно повезане популације вукова. 

Референце

  1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
  2. 2.^ Данијел Поповић, Ловачки лексикон, стр. 92
  3. 3.^ Wikipedia-Вук

 

 

Последње ажурирано уторак, 28 јун 2011 10:50
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.