Рјечник
У рјечнику има 652 ријечи. Додај нову ријечПојам | Дефиниција |
---|---|
ајер |
м.р. (ȁjer) в. арија |
ајме |
узв. (ȁjme), [итал. ahimé] узвик за изражавање бола, жалости, чуђења и др., јао, куку, авај |
ајмекати |
несврш. (ajmékati, àjmēčēm), [в. ајме] стално говорити ајме, стално се тужити, јадати се, кукати |
ајтати |
несвр. (ȃjtati, -ām) бринути, марити (за некога или нешто), водити рачуна (о некоме или нечему) |
абес |
прил. (ȃbes) много (људи,...); нпр. "Абес их је било!" |
авлија |
ж (àvlija, ген. мн. ȁvlījā), [тур. avlı од нгрч. avlī од грч. aulē] двориште |
адет |
м (ádet), [тур. ȃdet од ар. ̔ādä(t)] обичај из народног живота |
антреса |
ж (antrèsa) адреса |
антресирати |
несвр. (antresírati) адресирати, адресовати |
антрешељ |
м (antrèšelj), [срлат. intersellare ставити (коњу, магарцу) на леђа од inter међу и sella седло] мјесто на леђима товарног грла између двију натоварних страна: ставити врећу у антрешељ |
аргет |
м.р. (aȑget) зидарски помоћник; помоћник |
арија |
ж (ȃrija), [итал. aria] зрак, ваздух |
арлаукати |
несвр. (arlaúkati) в. бердокати |
армелин |
м (armèlīn, armelína), [венец. armelin] кајсија; врста кајсије |
астал |
м (àstal) сто |
аторити |
несвр. (ȃtoriti, -īm) повлађивати некомe, одобравати нечије поступке |
ачити се |
несврш. (áčiti se, ȃčīm se)
|
аш |
м (ȁš), [лат. as, њем. As, итал. asso] ас, кец |