By PLAVEB
Насловна Рјечник

Рјечник

У рјечнику има 652 ријечи.  Додај нову ријеч
Претрага појмова (дозвољени су регуларни изрази) 
Почиње са  Садржи  Тачан појам
Појам Дефиниција 
дјевеница

ж (djevènica) свињско цријево надјевено месом, кобасица

дамијана

ж (damìjāna) в. дамижана

дамижана

ж (damìžāna), [итал. damigiana, енгл. demijohn од фр. dame-jeanne] оплетена стаклена боца од неколико литара

Синоними (раздвојити их усправном цртом): плетенка
двизак

м (dvízak) двогодишњи ован; в. двизе

двизе

с (dvȋze) двогодишња овца или ован

двиска

ж (dvȉska) двогодишња овца; в. двизе

деђати

несвр. (dèđati, dȅđēm) правити стог сијена, сламе, дјетелине и сл.

дебоња

м (débonja) гојазан човјек

деворац

м (devórаc, -rcа) човјек који није из неког мјеста, странац

дека

ж (dȅka), [њем. Decke] покривач

Синоними (раздвојити их усправном цртом): ћебе
дерт

м (dèrt) љубавни јад, туга, бол

дешпет

м (dèšpet), [венец. despeto, итал. dispetto] пркос, инат

диванити

несвр. (divániti, dìvanīm), [тур. divan од ар. dīwān од перс. dīwān] говорити, разговарати

дижва

ж (dȋžva) дрвени суд са дршком којим се обично прелијевао маст (из кослете)

димлије

ж мн (dìmlije) димије

динарац

м (dinárac, dinárca) аш динари в. аш, динаре

динаре

ж мн. (dȉnāre, dȉnārā/dinárī, dȉnārama/dinárima) боја у италијанским картама

дота

ж (dȍta), [итал. dote] мираз

дотарица

ж (dȍtarica) она која носи велику доту

Синоними (раздвојити их усправном цртом): миражџика
дочка

ж (dȍčka) мјесто на коме ловац чека дивљач, ловачка засједа

Синоними (раздвојити их усправном цртом): чека
драга

ж (drȁga) увала, уско, дугачко удубљење ерозивног поријекла

драча

ж (drȁča) багрем

дрито

прил. (drȉto), [итал. dritto] право, равно: ићи дрито

дроб

м (drȏb) стомак, трбух; изнутрице (код животиња)

дроп

м (drȍp, dròpa) оно што остане од згњеченог грожђа или маслина кад се оциједи вино или уље

Синоними (раздвојити их усправном цртом): комина
дуга

ж (dȕga, дат. dȕgi) савијена даска као саставни дио бачве

дузина

ж (dùzīna), [итал. dozzina] дванаест јаја

дура

узв. (dȕra) узвик којим се умирује коњ или магарац када се почне ритати

дурковоз

м (dȕrkovōz) осовина запрежних кола без лежајева

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.