м (ànjgir) __ ждребац, коњ __

м (đȋr, мн. đírovi), [итал. giro] кружење, кратка шетња (укруг)

м (jȁglac) врста цвијета, јагорчевина

ж (jàglika) в. јаглац

јогунаста, јогунасто (jȍgunast, -a, -o), [тур. yoǧun] тврдоглав, својевољан, самовољан

несвр. (jogúniti se, jògūnīm se), [в. јогунаст] бити јогунаст, опирати се тврдоглаво обијесно

прил. (jòpe) опет, поново

ж (ljȅsa) тараба, дрвена ограда

ж мн (ljȅstve) в. шкале

прид. (ljùdevan) разговоран, причљив; човечан

несвр. (ljudìkati) ћаскати, ћакулати

прил. (ćȁ) (уз глаголе ићи, отићи и сл.) одавде, одатле: оде ћа; ајмо ћа

м (ćȁća, ćȁćē, вок. ćȁća) отац, тата

м (ćáko, ćákē) свекар

ж мн. (ćȁkule), [итал. венец. ciacola]

1. 1. брбљање, чаврљање, ћаскање
2. 2. говоркање, гласине

мушки пас

м (ćȋć) стриц од милоште

ж (ćȉka) опушак, пикавац

ж (ćìkara, ген. мн. ćȉkārā ), [венец. chìcara, итал. chicchera] шоља

ж (ćímica) в. чимавица

м (ćùkter) слатко од грожђа и брашна

несвр. (ćúlati) гонати; померати с једног места на друго без одизања предмета са површине на којој се налази

м.р. (ȁjer) в. арија

узв. (ȁjme), [итал. ahimé] узвик за изражавање бола, жалости, чуђења и др., јао, куку, авај

несврш. (ajmékati, àjmēčēm), [в. ајме] стално говорити ајме, стално се тужити, јадати се, кукати

несвр. (ȃjtati, -ām) бринути, марити (за некога или нешто), водити рачуна (о некоме или нечему)

прил. (ȃbes) много (људи,...); нпр. "Абес их је било!"

ж (àvlija, ген. мн. ȁvlījā), [тур. avlı од нгрч. avlī од грч. aulē] двориште

м (ádet), [тур. ȃdet од ар. ̔ādä(t)] обичај из народног живота

ж (antrèsa) адреса

несвр. (antresírati) адресирати, адресовати

м (antrèšelj), [срлат. intersellare ставити (коњу, магарцу) на леђа од inter међу и sella седло] мјесто на леђима товарног грла између двију натоварних страна: ставити врећу у антрешељ

м.р. (aȑget) зидарски помоћник; помоћник

ж (ȃrija), [итал. aria] зрак, ваздух

несвр. (arlaúkati) в. бердокати

м (armèlīn, armelína), [венец. armelin] кајсија; врста кајсије

м (àstal) сто

несвр. (ȃtoriti, -īm) повлађивати некомe, одобравати нечије поступке

несврш. (áčiti se, ȃčīm se)

1. 1. пренемагати се
2. 2. бахато се понашати, силити

м (ȁš), [лат. as, њем. As, итал. asso] ас, кец

м (bàjam), [вријанта од тур. badem од перс. bādām] бадем

ж (bájta) шупа, колиба, барака, земуница

ж (bàdža) кровни прозор

м (bȁbūlj) омањи камен који се може без напора руком бацити, каменица

м (bavèrīn, baverína), [итал. bavaglino] платнени убрушчић који се веже око врата малом дјетету, партикла

несвр. (bàviti se) задржавати се

ж (baglàma) шарка на вратима, прозорима и сл.

м (bȃd)

1. 1. дуги штап с гвозденим шиљком на врху којим се гоне волови
2. 2. в. бадина

м (bàdīlj, badílja), [итал. badile] лопата

м (bàdina) штап којим се тресу бајами