Хронологија историјских догађаја Штампа
четвртак, 11 август 2011 01:13

Учествујте! Укључите се! Помозите нам да заједно комплетирамо хронологију важнијих историјских догађаја са подручја тромеђе Далмације, Босне и Лике. Пријавите се на сајт, укључите се у дискусију на каналу за разговор или нам пошаљите поруку: контакт.

Хронологија млетачко-османских ратова

  • 1423 — 1430. 1. млетачко-османски рат
  • 1463 — 1479. 2. млетачко-османски рат
  • 1499 — 1503. 3. млетачко-османски рат
  • 1537 — 1540. 4. млетачко-османски рат
  • 1571 — 1573. 5. млетачко-османски рат (Кипарски рат)
  • 1645 — 1669. 6. млетачко-османски рат (Кандијски рат)
  • 1684 — 1699. 7. млетачко-османски рат (Морејски рат)
  • 1714 — 1718. 8. млетачко-османски рат (Други Морејски рат)

Подручје тромеђе у Османском царству од 1522.

Гранична линија између Османског царства и Млетачке републике у Далмацији, утврђена је непосредно по завршетку Кипарског рата (1571 — 1573) и она је углавном остала на снази све до кандијског рата (1645 — 1669).

Време Догађај Личности
1537. Пад Клиса у турске руке [1] Петар Кружић
1596. Млетачки препад на Клишку тврђаву [1] Иван Албетри
1596. Предаја Клиса Мустај-бегу [1]

Кандијски рат 1645 — 1669

Кандијски или Критски рат је шести Османско-млетачки рат, вођен између Млетачке републике и њених савезника против Османског царства и Берберских земаља (територије у сјеверној Африци под влашћу Османлија) за превласт над острвом Крит (Кандија).

Време Догађај Личности
1-4. 7. 1646. Турска освајање Новиграда [2] Леонардо Фосколо
март 1647. Млетачко освајање Земуника [2] Леонардо Фосколо, Халил-бег Дуракбеговић
22. 2. 1648. Млетачко освајање Дрниша. Франћеско Ђорђе, Вук Мандушић, поп Стеван Суботић.
26. 2. 1648. Млетачко освајање Книна (без отпора)
15-31. 3. 1648. Турска предаја Клиса млецима, 31. марта [1] Леонардо Фосколо
јун-јул 1648. Погибија Петра Смиљанића и Стевана Суботића. Петар Смиљанић, Стеван Суботић.
30. 7. 1648. Битка код Зечева и погибија Вука Мандушића. Вук Мандушић, Илија Смиљанић.
око 1650. Куга у Далмацији.
9. 1654. Смрт Илије Смиљанића.
1. 1656. Смрт Филипа Смиљанића.
2. 1659. Смрт Јанка Митровића и покретање питања морлачке самоурпаве.
1666. Ропство Јанковић Стојана и смрт Вука Мочивуне.

Морејски рат 1684 — 1699

Морејски или Бечки рат је седми Османско-млетачки рат; трајао је од 1684. до 1699. године.

Време Догађај Личности
1685. Погибија Баја Пивљанина. Бајо Пивљанин
25-28. 9. 1686. Млетачко освајање Сиња. принц Алесандро Фарнезе, Стојан и Завиша Јанковић
25.8. 1687. Погибија Стојана Јанковића.
28.8. - 11.9. 1688. Млетачко освајање Книна. Завиша Јанковић, Јован Синобад, Мехмед-паша Атлагић
9. 1688. - 10. 1690. Ратовање у Србији у оквиру аустријско-турског рата (1683–1699) Арсеније III Чарнојевић
1699. Утврђење граница између Турске и Млетачке републике.
1700. Смрт Завише Јанковића.

Период од Карловачког мира (1699)

Карловачким миром је одређена граница између Турске и Млетачке републике у Далмацији, која је ишла линијом Книн–Врлика–Сињ–Задварје (тада Дуаре) – Вргорац – Читлук на ријеци Неретви, гдје се линија прекидала турским земљиштем Клеком. Ова гранична линија названа је Гриманијева линија (ита. Linea Grimani), по млетачком комесару Ђованију Гриманију, а подручје у Далмацији које су Млеци заокружили овом линијом је назван acquisto nuovo.

Гранична линија између Хабзбуршке монархије и Млетачке републике почињала је код Мокрог Поља, изла изнад ријеке Зрмање, преко брда званог Вучјак, изнад Манастира Крупе, тако да је гроб Илије Смиљанића остао на територији Млетачке републике, спуштала се на Звониград и завршавала се код цркве у Лукову. Године 1698. када су већ били поведени преговори о миру, аустријски војници су на препад запосели Звониград, иако су га млетачки поданици за вријеме морејског рата освојили од Турака. Насупрот протестима млетачког представника на конгресу у Карловцима, Звониград је остао у посједу Хабзбуршке монархије.

Куриџина буна 1704. године

Време Догађај Личности
1704 – 1705 Куриџина буна или Буковачка буна Петар Јагодић Куриџа, Илија Нанић, Матија Жабетић
1714. Посјета патријарха Мојсија Рајовића далматинским Србима

Патријарх Мојсије Рајовић је био веома ревносан у обиласку своје пастве у Босни, Херцеговини и Далмацији. Посебно је важна његова посјета Далмацији, гдје је положај православних Срба био веома тежак. Његовим поздравом од 18. априла 1714. године из Манастира Драговића, упућеним епископу Саватију Љубибратићу, каваљерима, сердарима, харамбашама и хришћанима уопште, далматински Срби су добили снагу да бране своју угрожену православну вјеру.

Други Морејски рат 1714 — 1718

Османско-млетачки рат 1714 — 1718 или Други Морејски рат био је осми млетачко – турски рат и посљедњи сукоб између републике Венеције и Отоманског царства који је завршио отоманском побједом, и млетачким губитком Пелопонеза. Венецију је од веће катастрофе спасила војна интервенција Хабсбуршке Монархије 1716, након које је склопљен Пожаревачки мир 1718, којим је окончан рат.

Време Догађај Личности
1715. Погибија витеза Јована Синобада код Гламоча Јован Синобад
Јандрија (Андрија) Синобад
Стефан Љубибратић

За вријеме овог рата, који је у Далмацији имао карактер пограничног четовања, страдало је много народа. Венеција је својим ранијим посједима припојила још и Имотски. По генералном провидуру Моченигу, новa гранична линија названа је Моченигова линија (ита. Linea Mocenigo), а посјед acquisto nuovissimo.

Период од Пожаревачког мира (1718)

У вријеме турске инвазије на Балкан, Млетачка република је држала само неке приморске далматинске градове (Задар, Шибеник, Трогир, Сплит...), док је унутрашњост земље (континентална Далмација) била у власти Османског царства. Послије Кандијског рата, Турска је признала Млецима посјед цијелог Далматинског приморја до првих брда у унутрашњости. Карловачким миром, република је проширила свој посјед у Далмацији до преко Книна, Влике, Сиња, Задварја (Дуаре) и Вргорца, а читава Далмација је припала Млетачкој републици, тек након Пожаревачког мира 1718. године.

Време Догађај Личности
Алвизе Мочениго III
Стефан Љубибратић
1758. Сеоба Срба из Далмације у Русију Симеон Кончаревић
Лазар Вујиновић
1760 – 1765  Доситеј Обрадовић је учитељевао у Книнској Крајини. Доситеј Обрадовић

Далмација под првом Аустријском управом 1797 — 1806

  • Хабзбуршка монархија 1797 — 1804
  • Аустријско царство 1804 — 1867.
  • Аустроугарска 1867 — 1918. године .

Хронологија Великог Француског рата

Велики Француски рат чине Француски револуционарни и Наполеоново ратови. Француски револуционарни ратови су се одвијали у периоду између 1792. и 1802, у којима су учествовале снаге владе француске револуције и неколико европских земаља. Борбе у Италији у оквиру Француских револуционарних ратова се обично дијеле на:

  • 1792 — 1797. Рат прве коалиције против Француза
  • 1799 — 1800. Рат друге коалиције

Наполеонови ратови су вођени за вријеме владавине Наполеона Бонапарте Француском (1804 — 1815). Француско царство брзо је расло и убрзо је освојило велики дио Европе, али је након катастрофалне неуспјеле инвазије на Русију почело њен пад.

  • 1803 — 1806. Рат треће коалиције против Француске (Пожунским мир)
  • 1806 — 1807. Рат четврте коалиције (Тилзитски мир) 
  • 10. април — 14. октобар 1809. Рат пете коалиције (Шенбрунски мир)
  • 1812 — 1814. Рат шесте коалиције (Абдикација Наполеона)

 

Време Догађај Личности
18. 4. 1797 Закључено је примирје између Француске и Аустроугарске у Леобену. Након кога слиједи Аустријско окупитање Далмације. барон Рукавина
јун 1797 Нереди у Далмацији, грађански рат између демократске странке која је присвојила идеје Француске револуције и друге која је била противна тим принципима [4].
август 1797 Аустроугарска војска је окупирала Боку [4].
17. 10. 1797 Потписан је Кампоформијски мир, којим је престала постојати Млетачка република. Аустрија се одрекла Ломбардије и Белгије, а заузврат је добила Венецију, Истру, Далмацију и Боку Которску.
1787. Бивши млетачки инжњерски официр Фране Заворео, снимио је војничку карту Далмације. Пројектовао је регулацију ријеке Крке и мрежу путеве који су били од преке потребе за Далмацију [4]. Инж. Фране Заворео
1798. Основани су судови: у Задру, Шибенику, Скрадину, Нину, Трогиру, Сплиту, Омишу, Макарској, на Цресу, Крку, Хвару и Корчули, у Пагу и Рабу, у Книну, Дрнишу, Сињу и Имотскоме. Врховна судска институција је био Врховни суд у Млецима, установљен исте године [4].
након 1787. Аустроугарска је изградила пут од Зрмање у Лици до Книна, пут од Книна до Земуника, пут од Островице до Скрадина и путеве од Шибеника до Скрадина и од Шибеника до Трогира [4].
1803 — 1806 Рат треће европске коалиције (Аустрије, Русије и Енглеске) против Француске.
26. 12. 1805. Потписан је мир у Пожуну или Презбургу (Братислави): Аустрија губи венецијанску област (припојена Италији), Истру и Далмацију. Далмација је припала Наполеоновој Краљевини Италији.

Далмација под Француском управом 1806 — 1814

Француска владавина од Презбуршког до Шенбурског мира 1806 — 1809

Одмах послије Презбуршког мира (1806) Далмација је припојена Наполеоновој Краљевини Италији, у чијем је саставу остала до Шенбурског мира (14. октобра 1809). Од тог мира до краја 1813. године Далмација је саставни дио Илирских покрајина.

Важнији догађаји:

  1. 1. августа 1806. престало је постојати Свето Римско царство.
  2. 31. јануара 1808. укинута је Дубровачка република.

 

Време Догађај Личности
9. 7. 1807 Миром у Тилзиту одређено је да Руси напусте Далмацију и Боку.
15. 9. 1807 Путем наручитих задужбина отваране су школе. Извршавајући тестамент Јована Бована, основана је дворазредна српска основна школа у Шибенику. Касније су основане и задужбине Герасима Зелића, Бошковић-Ђуровић-Лакетић, Макарија Вукадиновића, Силвестера Вучковића, Општестава которског и задарског, Константина Вучковића и др [4]. Јован Бован, архимандрит Герасим Зелић, Сулвестер и Константин Вучковић, Макарије Вукадиновић.

Француска владавина од Шенбурског 1809 мира до краја 1813. године

Шенбрунским миром потписаним 14. октобра 1809,Трст, Истра, Далмација, Корушка и Крањска ушле су у Илирске провинције (или Илирске покрајине) са главним градом Љубљаном.

Време Догађај Личности

Далмација под другом Аустријском управом 1814 — 1867

Време Догађај Личности
1820. Први покушај уније (унијаћење у Далмацији) Епископ Краљевић, каноник Алексије Ступицки
1832 – 1835 Други покушај уније у Далмацији (Дрниш и у мањем обиму у Врлици) пароси Петар Кричка и Бусовић
1833. У присуству намјесника Лилијанберга и бискупа Бординија, положени су темељи нових унијатских цркава 26. јуна 1833. у Кричкама, а 30. јуна 1833. у Баљцима. намјесник Лилијанберг, бискуп Бординиј и бискуп Смичиклас
1835. Основан годишњак Српско-далматински магазин. Божидар и Теодор Петрановић
1844. Основан часопис Зора далматинска. Браћа Батар, др Анте Кузманић
1848. Револуције у средњој Европи „прољеће народа“.
1851 – 1859 Бахов апсолутистички систем у Аустријском царству.
1859 – 1861 У Сплиту је излазио алманах Almanacco Dalmatico. Никола Томазео, А. Казанчић, др Коста Војновић
1861. Основана је Народна странка у Далмацији. др Михо Клаић, др Ђуро Пулић, др Ловре Монти, др Коста Војновић, Стјепан Љубиша, дон Миховил Павлиновић.
1862. Народна странка је покренула лист на италијанском језику Il Nazionale, са нарочитим додатком Прилог к Народном листу на српскохрватском језику. Од 1869. године успоредно излазе Народни лист и Il Nazionale, а од 1876. године Народни лист излази само на хрватском језику.  Натко Нодило, др Михо Клаић, др Коста Војновић, Стјепан Љубиша, Матија Бан, Јован Сундечић, Стјепан Бузолић

Далмација у саставу Аустроугарске 1867 — 1918

Време Догађај Личности
од 1867. Политичка борба између Срба и Хрвата
април 1875. Посјета цара Фрање Јосипа I Далмацији (Задaр, Раб и Паг, Бенковaц, Обровaц, Карин и Смилчић, Кистање, Скрадин, Шибеник...)
1875. Босанско-херцеговачки устанак, српски устанак подигнут у околини Невесиња 1875. године против отоманске власти
13. 6 – 13. 7. 1878. Одржан је Берлински конгрес.
1879. Далматински Срби су основали Српску народну странку.
1880. Почетком године почео је излазити у Задру орган Српске народне странке Српски лист чији је уредник био Сава Бјелановић. Српски лист је 1888. године преименован, постао је Српски глас. Сава Бјелановић, др Игњат Бакотић, Кажимир Лукетић
1883. У Сплиту је почео излазити литерално-политички српски лист Драшков Рабош, који су уређивали Срби католици. Јово Метличић, Викентије Бутијер
фебруар 1892. Издвајањем посланика из Хрватске народне странке, основан је клуб Хрватске странке права. дон Иво Продан
1892. У Дубровнику је основан српски лист Дубровник. Антун Фабрис је године 1902. основан и књижевни лист Срђ, такође у српском духу. Стеван Брчевић, Антун Фабрис
29. 7. 1893. Иницијативом Српске дубровачке омладине у Дубровнику је откривен Гундулићев споменик.
6. 8. 1897. У Сплиту је основано српски политичко друштво Српско братство. Иницијативом овог удружења у Далмацији је основан велик број српских штедионица и културнух установа. др Игњат Бакотић
1902. Почетком септембра, у Загребу су били нереди у којима су демолиране, паљене и пљачкане српске куће, дућани и школе. Из хрватских радњи су отпуштани српски чиновници и шегрти.
3. 10. 1905. Потписана је  Ријечка резолуција
17. 10. 1905. Потписана је Задарска резолуција
1908. Анексија Босне, територија је добила статус аустроугарске колоније.
1909. Велеиздајнички процес у Загребу.

Референце

  1. 1.^ Бошко Десница, Стојан Јанковић и ускочка Далмација : изабрани радови; Београд (1991) Српска книжевна задруга, ISBN 86-379-0251-0
  2. 2.^ Марко Јачов, Срби у Млетачко-Турским ратовима у XVII веку; Београд (1990), Свети архијерејски синод СПЦ. COBISS.SR-ID : 662799
  3. 3.^ Марко Јачов, Венеција и Срби у Далмацији у XVIII веку; Београд (1984) Историјски институт : Просвета. COBISS.SR-ID : 36914439
  4. 4.^ Лујо Бакотић, Срби у Далмацији: од пада Млетачке Републике до уједињења; Прометеј (2007) Београд, ISBN 978-86-82363-24-8
  5. 5.^ Еђидио Иветић, Граница на Медитерану: источни Јадран између Италије и јужнословенског света од XIII до XX века. Архипелаг, Београд 2015

Спољашње везе

  1. Сајт скрибд - кратак текст: Кандијски рат.
  2. Википедија на српском језику : Кандијски рат.
  3. Википедија на хрватском језику: Морејски рат.
  4. Сајт Братство кецојевић, сердар из млетачко-турских ратова.
Последње ажурирано недеља, 29 мај 2016 12:13