Обровац је насељено мјесто и град у Буковици. Насеље административно припада Граду Обровцу у Задарској жупанији.

У Обровцу се налази Црква Свете Тројице.

Географија

Обровац се налази на реци Зрмањи, 12 km од њеног ушћа у море. Развио се на раскршћу путева подно планинских прелаза из Лике у Далмацију, као средиште Буковице. Његов саобраћајни значај је знатно опао изградњом аутопута Загреб-Сплит.

На подручју града Обровца налазе се следећа насеља, то су: Жегар (Богатник, Каштел Жегарски, Комазеци, Надвода), Билишане, Голубић, Горњи Карин, Крупа, Крушево, Мушковци, Обровац и Зеленград.

Карта

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Историја

Хронолошки преглед догађаја:

• 1337. - Први спомен Обровца у писаним изворима
• 1527. - Обровац заузимају Турци
• 1647. - Обровачку тврђаву и насеље испод ње заузимају и разарају Млечани
• 1687. - Сердар Стојан Јанковић трајно протерује Турке из Обровца

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Према попису из 1991, насеље Обровац је имало 1660 становника, од чега било 1253 Срба, 285 Хрвата и 40 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Галерија

Референце

1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.