Ислам Грчки је насељено мјесто у Равним Котарим, у сјеверозападном дијелу Далмацијеа. Административно припада граду Бенковцу у Задарској жупанији. Већина становништва се бавила пољопривредом, посебно воћарством.

У Исламу Грчком се налази православна црква Светог Георгија подигнута 1675. године.

Карта

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Историја

Само име села говори о његовом српском насљеђу; по легенди, Ислам је добио то име због тога што је на подручју села била најистуренија и најзападнија тачка пробоја ислама, тј. Турака у Далмацији у средњем вијеку. Придјев „Грчки“ означава да је село насељено хришћанима грчког обреда, тј. православцима, док је оближње село Ислам Латински насељено углавном католицима, као што се види из имена. Ислам Грчки је у прошлости био јако упориште Ускока, који су се за рачун Млечана борили против турског освајача. Један од најчувенијих српских јунака из тог времена, Стојан Јанковић, је рођен у Исламу, одакле је и кретао на војне походе широм Далмације. Кула Јанковића, утврђење у којем је живио Стојан и његови потомци, још стоји у Исламу, мада је оштећена током рата. Кула је у власништву породице Јанковић и сродничке породице Десница (чији је изданак и књижевник Владан Десница) остала све до друге половине 20. вијека. Стојан Јанковић је такође поред куле саградио 1675. и цркву Светог Ђорђа, свог крсног имена, мада је већина Исламљана због географског положаја и оронулости ове цркве припадала парохији Светог Илије у оближњем Кашићу. Обе цркве су тешко оштећене у последњем рату.

Ислам Грчки је у 20. вијеку, због окпужења од претежно хрватских села, добио репутацију као својеврсно српско упориште у том дијелу Равних котара. У Другом свјетском рату Ислам, Кашић и Смоковић су били јака упоришта четника, који су већином крајем рата прешли у редове партизана и наставили борбу против околних усташких села. Касније, за вријеме буђења српског национализма, Ислам Грчки је 1986. године угостио чланове САНУ којима није било дозвољено да предавање са осјетљивом тематиком српско-хрватских односа и историје одрже у Задру. Локални Хрвати су тада Ислам већ прозвали „Мала Србија“.

Грађански рат у Хрватској

У грађанском рату деведесетих, село је брзо постало упориште крајишких Срба и једна од главних база за одбрану српског народа. Ислам Грчки је страдао у операцији хрватских снага Равни котари-Масленица у јануару 1993. године. Село је сасвим запаљено и сравњено са земљом, комплетно становништво је избјегло, а живот је изгубило 15 цивила и 14 војника из села, укључујући ту и заробљенике, старце и непокретне[1]. Данас је Ислам Грчки једно од села са најмањим бројем повратника и најслабијом ратом повратка од свих српских села у Далмацији. Попис из 2001. забиљежио је 108 становник, од тога 100 Хрвата и само 5 Срба. Велики број избјеглих Исламљана је нови дом пронашао у Аустралији, посебно у Сиднеју [2].

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [3]:

Према попису из 1991. године, Ислам Грчки је имао 1.139 становника, од чега 991 Срба, 107 Хрвата и 41 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [4][5][6][7]:

Презимена из Ислама Грчког

Напомене

1. нп.1 За 1869. годину попис садржи податке за насеље Доњи Кашић.

Референце

1. 1.^ Веритас: Документационо информациони центар (www.veritas.org.rs)
2. 2.^ Српска дијаспора: Деца памте своје корене.
3. 3.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
6. 6.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
7. 7.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.