Национални парк Плитвичка језера Штампа
петак, 08 април 2011 15:05

Национални парк Плитвичка језераНационални парк Плитвичка језера je национални парк у  Хрватској. Налази се у Лици, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Регион је проглашен националним парком 8. априла 1949. године. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много предивних слапова (водопада). Национални парк Плитвичка језера заузима површину од 296.85 km² , највиши врх је Селишки врх (1279 m) [1].

Парк је особита геолошка и хидрогеолошка крашка појава, шумовит је планински крај у којем је нанизано 16 мањих и већих језера кристалне модрозелене боје. Воду добијају од бројних рјечица и потока, а међусобно су спојена каскадама и слаповима на седреним баријерама, за које је било одлучујуће раздобље од посљедњих десетак хиљада година.

 


Пространи шумски комплекси, изузетне природне љепоте језера и слапова, богатство флоре и фауне, планински зрак, контрасти јесењих боја, шумске стазе и дрвени мостићи и још много тога дио су непоновљиве цјелине коју је и УНЕСКО прогласио свјетском природном баштином, 1979. године, међу првима у свијету.

 

Историја

Путујући Ликом и описујући њезине љепоте и занимљивости, Доминик Вукасовић, жупник из Оточца, први пут је 1777. године у литературу унио назив Плитвице. Дивећи се чудима природе, љепотама слапова и језера, бујним шумама и богатству пастрва и других риба у језерима, први је описао Плитвичка језера и њихове занимљивости. 

Као природни феномен, Плитвичка језера, смјештена између два шумовита планинска масива - Мале Капеле и Пљешевице - већ су на почетку 19. вијека позната под тим именом, а њихову чудесну љепоту и знаменитости описали су многи путописци обилазећи те крајеве. Из тог времена потјечу прва истраживања ријетке флоре и других карактеристика овог подручја, која за нас имају прије свега документацијску вриједност и помоћу којих можео реконструисати њихову изворну слику, када још нису постојала већа насеља и док се ово подручје није још привредно искориштавало.

Плитвичка језера научно се вреднују тек посљедњих сто година природањачким истраживањима многих домаћих и страних географа, геолога и биолога. Њихова су истраживања показала да су Плитвичка језера јединствена појава крашке хидрографије, и да су у њиховом постанку имали улогу занимљиви процеси, условљавајући њихово стварање, развој и непрестане промјене у њима. Истраживања посљедњих деценија показала су да је овај језерски систем врло осјетљив и да га као опште добро у интересу науке, културе и привреде треба трајно и строго заштити. Зато су Пиитвичка језера као јединствено подручје крашке хидрографије и изразити примјер ријетког, великог и комплексног објекта природе проглашена 1949. године националним парком.

Заштићеном површином од 19172 ха Плитвичка језера су припадала међу највеће националне паркове у старој Југославији, а по многим особинама и научној вриједности међу најпознатије резервате Европе.

Као и већина наших и свјетских националних паркова, Плилвичка језера прије свега су научно и културно-образовна институција, основана ради одржавања природног стања, очувања природних карактеристика и упознавања широких слојева становништва са законитостима природе. Рекреација и туризам који су корисни за унапређење парка и за развој уже и шире регије морају се што је више могуће подредити начелима заштите природе и прихватити ограничења, посебно с обзиром на опсег, мјесто и начин изградње туристичких објеката и начин кориштења, па се у посјећивању парка имају придрижавати режима који се прописује актима органа управљања о владању и посјећивању националног парка.

Опис парка

Под Плитвичким језерима у ужем смислу подразумијевамо језерски систем којег чини низ од 16 степенасто поређаних већих језера и више мањих језераца. У селу Плитвичком Љесковцу састају се рјечице Црна ријека и Бијела ријека, стварају затим Матицу с током дугачким 1 км и улијевају се у најгорње, Прошћанско језеро, које лежи на 636м надморске висине. Из Прошћанског језера вода тече кроз низ језера све до ријеке Коране, рушећи се преко многобројних и разноликих седрених баријера творећи безброј слапова и брзака осебујне љепоте. Природне љепоте низа терасасто спојених језера, а надасве јединствена боја која се прелијева од смарагдно-зелене до тиркизно-плаве, употпуњују изванредну љепоту и привлачност средишњег и најважнијег дијела овог националног парка.

Дугогодишња истраживања на седреним локалитетима Плитвичких језера показала су да су она научно врло занимљив и осјетљив биодинамички систем. У том систему важну улогу имају седротворне биљке, маховине и алге, посредством којих се кречњак отопљен
у води излулчује и таложи као седра и тиме омогућује изградњу седрених баријера. Седротворци таложе големе наслаге седре, која непрестано расте стварајући неописива богатства преграда и слапова и различитих творевина, као што су жљебови, застори, цијеви и други осебујни облици по којима су Плитвичка језера постала свјетска занимљивост. "Воде и језера има и другдје, шума и слапова такођер, а ипак су Плитвичка језера само једна на читавом свијету", каже професор Певалек у својим записима.

Основни је услов за трајно одржавање овако осјетљивог биодинамичког процеса сталан и нормалан доток воде у језера и њезина чистоћа. Зато је осим језерског система и рјечих токова ужег подручја под посебним режимом шири комплекс који чини оборинско подручје језера и њихових водотока. У подручје националног парка обухваћени су и пространи и цјеловити шумски комплекси (око 13 320 ха), од којих су неки сачували прашумски карактер и изглед па су посебно заштићени као специјални шумски резервати (нпр. предјел Чоркова увала).

У источним дијеловима парка расте претежно букова шума с примјесом горског јавора, јавора млијеча, јавора глухача, бријеста, граба и других врста дрвећа. Од грмља чести су божиковина, жестика, црвено пасје грожђе и др. Западни, већи дио парка који припада масиву Мале Капеле изграђују шуме букве и јеле с мјестимичним примјесама смреке. Осим заштитне функције коју имају, те су шуме и најљепши украс тога парка. На плитким кречњачким и доломитним стрминама, а особито на стаништима изложеним сунцу превладава вегетација топлијих крајева. Честе су шумице и групације црног граба, црног јасена, цера, мукиње и других врста. Уз језера, потоке и изворе расте врло бујна хидрофилна вегетација с врбама, јохама, тополама и сл. За вегетацију седрених баријера значајан је јавор глухач.

Пространо шумовито подручје парка и специличан режим заштите створио је повољне увјете за живот и развој многих животињских врста на том подручју нпр. медвједа, дивље мачке, куне златице, вука, јазавца, срне, дивље свиње и др. Шуме Плитвичких језера богате су птицама , а потоци и језера рибама и раковима.

Заштитом и очувањем живог свијета тога националног парка у свом природном амбијенту и омогућавањем несметаног развоја фауне без узнемиравања, без лова и прогоњења, испуњава се једна од основних његових функција и намјена, тј. потпуна заштита природне средине.

Међу осебујности и природне знаменитости националног парка Плитвичка језера треба убројити бројне пећине и поноре (36) настале дјеловањем тектонских и ерозивних сила (тзв. праве спиље) или седротворних маховина и алги (тзв.седрене спиље). По богатслву и знанственим занимљивостима Плитвичка језера јединствена су "лабораторија и живи музеј" у природи; зато се могу искористити у културно-образовне сврхе и за одгој становништва, посебно школске младежи. Овдје се можемо упознати с биолошким законитостима које владају у природи, и с потребом и начином очувања овога нашег великог националног природног богатства.

Развој туризма знатно је већ захватио и Плитвичка језера. Због врло повољног географског смјештаја с обзиром на кретање туриста према Јадранском мору и изградњу нових цеста, које ће пролазити недалеко од  национално гпарка, осигуратће се потпуно туристичко вредновање тога размјерно добро очуваног ремек дјела природе. Органи управљања овога националног парка требају будно пазити да уз економске учинке, остварене угоститељством и туризмом. нигдје не поремете равнотежу у природи или наруше љепоту и склад
пејзажа [2].

Референце

  1. 1.^ Званична интернет страна Националног парка Плитвичка језера: О парку.
  2. 2.^ Емилија Самболек-Хрбић: Природне знаменитости Хрватске: Плитвичка језера, стр. 79-82 (1974) Загреб.

Спољашње везе

  1. Интернет сајт Географија.хр (Невен Бочић 8.4.2009) Плитвичка језера, тамо гдје вода пркоси кршу.
Последње ажурирано субота, 01 октобар 2011 20:30