Никола Граовац (Вребац, Лика, 1907 - Топола, 2000) био је један од највећих мајстора колористичког експресионизма у српском сликарству 20. века. Рођен је у селу Вребац код Госпића. Са 15 година дошао је у Београд, где је учио сликарство код Јована Бијелића.

Први пут је излагао 1933. године, а затим са групама Четворица (1934), Тројица (1935), са Обликом (1938) и Десеторицом (1940)  а прву самосталну изложбу имао је 1935. године у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић. Слике му се налазе у свим важнијим музејима и галеријама, као и у многим збиркама. Уз Милана Коњовића један је од најплоднијих и најзначајнијих представника колористичког експресионизма.

Године 1975. настанио се у Шумадији, у близини Опленца, где је сликао тамошње пејзаже и и пределе из родног краја. Био је изузетно плодан уметник, чији опус броји око 10 000 слика. Задужбини краља Петра на Опленцу оставио је легат који између осталог садржи 35 његових слика [1].

Галерија

Напомена

• Фотографије дјела су преузета уз одобрење са интернет презентеције Виртуелна умјетност југоисточне Европе:  www.arte.rs

Референце

1. 1.^ Никола Кусовац, Петар Петровић (јун-јул 2001). Сликарство Срба из Крајине у XX вијеку: УЛУС, Завичајни клуб Книнска Крајина: Српско културно друштво “Зора”, Београд 2001. ID: 92485388