Кореница је насељено мјесто у Лици у крају познатом по имену Бијело поље, испод планинског ланца Личке Пљешивице. У данашњој политичко-територијалној организацији Републике Хрватске, Кореница је сједиште општине Плитвичка језера у оквиру Личко-сењске жупаније.

У више дугачкој него широкој долини, кроз Бијело поље протиче истоимена рјечица Кореница. Данас Кореница има 3.170 становника, углавном запослених у НП Плитвичка Језера и самосталним дјелатностима од којих је туризам најзначајнија грана. Планира се изградња жичаре на Личку Пљешивицу (Пљешевица) што би убрзало развој туризма.

У Кореници је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Јошани припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке. У Кореници се налази Црква светих архангела Михаила и Гаврила.

Карта

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Према попису из 1991. године, Кореница је имла 1716 становника, од чега 1742 Срба, 14 Хрвата, 22 Југословена и 13 осталих. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Новоформираној општини Плитвичка језера припада 43 насеља: Бјелопоље, Врановача, Врело Кореничко, Врпиле, Горњи Бабин Поток, Горњи Ваганац, Градина Кореничка, Доњи Бабин Поток, Доњи Ваганац, Дракулић Ријека, Жељава, Заклопача, Јасиковац, Језерце, Калебовац, Капела Кореничка, Козјан, Компоље Кореничко, Кончарев Крај, Корана, Кореница, Крбавица, Личко Петрово Село, Михаљевац, Ново Село Кореничко, Оравац, Плитвица Село, Плитвичка Језера, Плитвички Љесковац, Пољанак, Понор Коренички, Пријебој, Растовача, Решетар, Рудановац, Сертић Пољана, Смољанац, Трнавац, Тук Бјелопољски, Хомољац, Чанак, Чујића Крчевина и Шегановац. Према попису из 2001. у општини је било 4668, а у насељу Кореница 812 становника [6].

Школа

У освит 19. вијека, Аусторугарска царевина је због рата са Французима ублажила животне прилике угњетаваним народима и тиме отворила могућности Србима у Војној Крајини да могу отварати своје школе. Након царског одобрења, да се у сваком протопопријату подигне по једнна Српска школа, подручно свештенство је сазвало саборни договор 21. октобра 1801. године, на коме је одлучено да се у току исте године подигне Српска школа у Кореници. На том састанку је одабран за првог учитеља, млади Јован Прица, који је био свршио богословски течај у Карловцу. Школа је била смјештена у старинску црквену зграду која је стајала уз цркву, а за издржавање учитеља одређено је да црква скупља новац по свим црквама кореничког протопопријата [7].

Напомене

1. нп.1 Од 1857. до 1880. у попису су садржани подаци за насеља: Градина Кореничка, Хомољац, Јасиковац, Калебовац, Компоље Кореничко, Михаљевац, Оравац, Понор Коренички, Дракулић Ријека, Шегановац, Врановача и Врпиле.
2. нп.2 У 1869. и 1880. садржи податке за насеља Рудановац и Врело Кореничко и дио података за насеље Плитвички Љесковац.
3. нп.3 Насеље је до 1931. исказивано под именом Кореница, а од 1948. до 1991. као Титова Кореница.
4. нп.4 У 1981. овом насељу припојени су ненасељени дијелови подручја насеља Градина Кореничка, Компоље Кореничко и Врановача те дио подручја насеља Калебовац у којем је од 1890. до 1971. и садржан дио података.

Референце

1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
6. 6.^ Република Хрватска: Државни завод за статистику, попис становништва 2001. године. (http://www.dzs.hr/)
7. 7.^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (3. том, стр. 228-229); Нови Сад: Прометеј (2009), ISBN 978-86-515-0317-0

Спољашње везе