Никола Бешевић (Сплит, 1882 - Београд, 1970)

Породица књижевника и новинара Стевана Бешевића (пореклом из далматинске загоре, одакле су Бешевићи) настанила се у Београду 1911, гдје је син Никола 1913. дипломирао у Уметничко-занатској школи. Учествовао је у I свјетском рату и као рековаленсцент после прележаног тифуса, наставио започете студије сликарства 1916. на Шпанској ликовној академији у Риму, гјде је живио и радио до 1924 године. Први пут је излагао на IV Југословенској умјетничкој изложби 1912. и од тада је наставио редовно да учествује на самосталним изложбама код нас и у Свјету. Био је професор на београдској Уметничкој школи (1927/1928 и од 1932-1939). Дјела му се у највећем броју налазе у власништву породице Бешевић, затим у Народном музеју у Београду, као и у другим јавним и приватним збиркама у Земљи и иностранству.[1]

Један од значајних српских представника импресионизма.

Галерија

Напомена

• Фотографије дјела су преузета уз одобрење са интернет презентеције Виртуелна умјетност југоисточне Европе:  www.arte.rs

Референце

1. 1. Никола Кусовац, Петар Петровић (јун-јул 2001). Сликарство Срба из Крајине у XX вијеку: УЛУС, Завичајни клуб Книнска Крајина: Српско културно друштво “Зора”, Београд 2001. ID: 92485388