Бјелина је насељено мјесто у Буковици, у континенталном дијелу сјеверне Далмације. Састоји се од средишњег дијела села и заселака Грачак и Калањева Драга, и одвојених дијелова – Доње Мркеле, Доње Шуше из Косе и Медићев стан у Разбојинама. Административно припада граду Бенковцу у Задарској жупанији. Прије Олује село је имало српску етничку већину.

Црква и парохија у Бјелини су основане релативно касно. Православна Црква Свете Петке је подигнута 1815. године, док је православна капела у засеоку Калањева Драга подигнута знатно раније, 1420. године. Школа је, с друге стране, за те прилике основана релативно рано, 1895. године и радила је пуних сто година.

Поред цркве и школе, Бјелина је имала и пошту, амбуланту, народну библиотеку, трговине, млинице и гостионице.

Историја

Нема поузданих показатеља о насељавању села, или нам такви показатељи нису доступни, али се претпоставља да су се први становници Бјелине населили почетком 13. вијека, у вријеме римске владавине простором Буковице и Сјеверне Далмације.

Од 1526. године стари бјелински град Белоне су освојили Турци, који су владали простором Буковице и Сјеверне Далмације до 1688. године. Турску владавину замјењује Венеција Карловачким миром 1689. године и њена владавина траје до 1797. године. Од тада, па до 1814. године овим простором владају Французи. Њих смјењује Аустрија и касније Аустроугарска монархија, које владају Буковицом два пута (од 1797. до 1805. и од 1814. до 1918. године). Аустријску владавину кратко (1918–1921) замјењују Италијани, када Буковица улази у састав новостворене државе Срба, Хрвата и Словенаца (касније – Краљевина Југославија).

У саставу јужнословенске државе Буковица ће остати 70 година, с изузетком Другог свјетског рата, када су је окупирали Италијани (до септембра 1943. године) и касније Нијемци. Када је хрватска влада започела сецесију, на овом подручју је створена српска аутономна област Крајина, касније – Република Српска Крајина (1991–1995).

Становништво

Према званичним статистичким подацима у Бјелини је 1550. године било шест породица (од 180 до 300 становника); 1857. године живио је 581 становник; 1921. године 985 становника; 1930. године 853 становника; 1948. године 803 становника; а 1981. године – 727 становника.

У сљедећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Бјелина је одувијек била насељена национално мјешовитим становништвом, при чему су Срби били бројнији од Хрвата. Између 1945. и 1995. године у Бјелини је било 150 домаћинстава.

Срба је било – у 20 породица Калањ, у 16 породица Новаковић, у 14 породица Мркела, у 14 породица Марунић, у 13 породица Медић, у 12 породица Жмирић, у 9 породица Шуша, у 9 породица Кркљеш, у 8 породица Чотра, у 4 породице Опачић, у 4 породице Пиља, у 2 породице Сладић и у по једној породици Пуповац, Суботић и Драгаш. Хрвати су живјели у 15 породица Ушљебрка, у 4 породице Зурак и у 3 породице Шарић.

Војно способни мушкарци Бјелине су учествовали у Првом свјетском рату (1914–1918), у којем је погинуло 10 људи. У Другом свјетском рату (1941–1945) из Бјелине је страдало 81 лице (у партизанима је погинуло 26 људи; 28 људи били су цивилне жртве рата, док је 27 особа настрадало).

Становници Бјелине су током вијекова живјели од земљорадње и сточарства, да би почетком 19. вијека због посла почели одлазити у Србију, углавном у Београд, и иностранство (највише у САД).

Према попису из 1991. године насеље Бјелина је имало 652 становника (582 Срба и 70 Хрвата), а 2001. године 49 становника (10 Срба и 39 Хрвата).

У сљедећој табели су наведени подаци из пописа становништва опредијељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991. године [2][3][4][5]:

У грађанском рату у Хрватској (1991–1995) из Бјелине је погинуло шест људи, једно лице се води као нестало, а три особе су убијене по доласку хрватске војске у августу 1995. године. Од августа 1995. године Бјелина је у саставу Хрватске, али сада са свега неколико Срба, јер су остали протјерани и налазе се у избјеглиштву.

Референце

1. 1. Државни завод за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ 1857–2001. године, Загреб, 2005.
2. 2. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5. Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.

Литература