Црква Свете Тројице у Бискупији је првобитно саграђена 1577, док је садашња градња из 1689. године. У питању је једнобродна овећа црква са правоугаоним наосом, дубоком полукружном апсидом и инетересантним звоником на западу. Иконостас је комплетан. Припада типу развијених олтарних преграда из друге половине 18. вијека [1]. Она се спорадично помињала у литератури, искључиво у вези са једним мњењем за кога је заслужан опат Гаспар Вињалић. Заправо, тај писац је 1764. године тврдио да је православна црква Св. Тројице подигнута на “темељима старохрватске ротонде”. Од свега тога није пронађено ништа, сем што је прије санационих радова изведених након земљотреса уистину пронађен дугачки уздужни зид који се као такав никако не може довести у везу са грађевином централног плана [2].

Опис цркве

То је велика, дворанска црква, са равном, дрвеном таваницом и дубоком апсидом. Звоник на западној страни је успјела комбинација типа на преслицу и торња. Поткровни вијенци и профилирани пиластри сведоче о домаћем схватању барока. Грађевина је извана омалтерисана и објељена, што је несхватљив и широко примјењиван обичај, иако је засигурно зидана солидном техником и материјалом, а доказ за то је немалтерисана апсида која је за разлику од осталог дијела грађевине прекривена каменим плочама.

Унутрашњост и иконостас

Иконостас је по својој схеми уобичајена појава, али је то садржински разнородна цјелина. Најуспјешнији његов дио јесу престоне иконе Богородице, Христа, Св. Јована и Архангела Михаила (тренутно ван употребе, слободно висе на јужном зиду и у олтару), сада надомјештене иконама сачњеним на затегнутој кожи, очигледно рад неког грчког живописца, из средине 19. вијека. Интересантно, провобитне престоне иконе су извела два сликара од којих је онај што је сликао Христа Првосвештеника и Богородицу са Христом осјетно бољи. Други ред чине иконе из циклуса Великих празника, које обилују ситним фигурама необичних физиономија, датих у покрету, док је позадина обогаћена сликаном архитектуром или, ако је ријеч о ентеријеру, перспективним скраћењима продубљеним простором. Други ред чине иконе са апостолима што сједе на катедрама, више цртачки рјешаване, врло сродне, дапаче чини се да их је ивео исти сликар, са онима у Коларини. Трећи ред чине лучно завршене иконе, са представом пророка. И њих као и већ поменуте иконе везујемо за средину 18. вијека, са изуетком икона пророка Соломона, Давида, Мијсија и Исаије, који су чиста зографија. На икони Соломона је при дну исписана година 1858. и иницијали П.Л. Годином настанка сигнирана је икона Тајне Вечере, изнад царских двери anno 1768. Нешто рустичнији рад, сведеног колорита, јесте онај са царских двери неутврђеног порјекла из краја 18. вијека [2].

Галерија

Напомене

1. нп 1. Фотографије су преузете са групе Бискупија на фејсбуку.

Референце

1. 1.^ уред. Данко Перић, Книнска Крајина 1: Завичајни клуб Книнска Крајина Београд, Српско културно друштво “Зора”, Книн-Београд, Удружење Срба из Хрватске Београд, 2002.
2. 2.^ Иконопис Книнске Крајине: Аутор изложбе и каталога Бранко Чоловић, аутор поставке изложбе Никола Кусовац, уред. Јевта Јевтовић Народни Музеј Београд, 1995.

Спољашње везе

1. Чланак о цркви Св. Тројице на сајту Далматинско Косово (www.dalmatinskokosovo.com).