Скрадин је град у Равним Котарима. Административно припада Шибенско-Книнској жупанији. За вријеме СФРЈ, до 1991. године, Скрадин је припадао бившој великој општини Шибеник.

У Скрадину се налази православна Црква Светог Спиридона, подигнута 1687. године.

Карта

JavaScript must be enabled in order for you to use Google Maps.
However, it seems JavaScript is either disabled or not supported by your browser.
To view Google Maps, enable JavaScript by changing your browser options, and then try again.

Демографија

У следећој табели су дати подаци о броју становника од 1857. до 1953. године [1]:

Према попису из 1991, Скрадин је имао 726 становника, међу којима је било 130 Срба, 576 Хрвата и 4 Југословена. У наредној табели су наведени подаци из пописа становништва опредељених по народностима, вршених у ФНРЈ, односно СФРЈ од 1961. до 1991 [2][3][4][5]:

Новоформираном Граду Скрадин припадају 21 насеље: Бићине, Братишковци, Брибир, Ваћани, Велика Глава, Горице, Грачац, Дубравице, Жажвић, Ждрапањ, Ићево, Крковић, Лађевци, Међаре, Пираматовци, Пластово, Рупе, Скрадин, Скрадинско Поље, Сонковић и Цицваре. Према попису из 2001. године Град Скрадин је имао 3986 становника, а насеље 619 [6].

Економија

У Скрадину је отворена друга [нп.2] задруга у Далмацији, 1870. године, под називом "Cassa mutua di credito". Имала је винограде и воћњаке уз ријеку Крку, огледни пчелињак и стоку за укрштање. Са својим и другим сељачким производима учествовала је на пољопривредно-индустријској изложби 1872. године у Трсту. Задруга је добила бронзану медаљу за производњу америчког, шпанског и малтешког кромпира. Седамдесетих година истицала се у Далмацији, а након 1880. године, њезина активност почела је слабити, тако да је послије јева животарила [6].

Галерија

Напомене

1. нп.1 У 1869. садржи податке за насеља Бићине, Грачац, Скрадско Поље и Сонковић.
2. нп.2 Прва задруга у Далмацији је отворена на Корчули 1864. године под италијанским називом "Благајна узајамне вјересије на Корчули". До 1870. године то је била једина задруга у Далмацији.

Референце

1. 1.^ Државни завода за статистику Републике Хрватске: Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године, Загреб, 2005.
2. 2.^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ, попис становништва 1961. године.
3. 3.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1971. године.
4. 4.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1981. године.
5. 5.^ Савезни завод за статистику и евиденцију СФРЈ, попис становништва 1991. године.
6. 6.^ Стијепо Обад, Далматинско село у прошлости, Сплит (1990) Логос, ISBN 86-359-0032-4