Илија Стојановић |
![]() |
![]() |
![]() |
субота, 12 март 2011 12:39 |
Илија Стојановић (Оточац, 31. август 1924 — Београд, 24. јануар 2007) је био редовни професор универзитета и академик, српски научник, стручњак за телекомуникације. Једна од најугледнијих личности у српским телекомуникацијам у другој половини двадесетог вијека. Рођен је у Оточцу у Лици. Школовао се у Госпићу и Београду. Дипломирао на електротехничком факултету у Београду 1951. Одмах је изабран за асистента да би 1957. одбранио докторску дисертацију, када је и постао доцент. Ванредни професор је постао 1962, а редовни 1971. Био је оснивач и шеф катедре за телекомуникације двије деценије, а био је и управник Завода за телекомуникације, рачунарску технику и информатику. За дописног члана Српске академије наука изабран је 1985, а неколико година касније за редовног. Године 1984. је предсједавао Комитету за планирање ФМ радиодифузије. Сљедеће године је изабран за предсједника свјетске конференције за коришћење геостационарне сателитске орбите. Био је предсједник 16. Пленарног засједања ЦЦИР-а, а 1987 је постао предсједник Панела експерата за будућу и организацију ИФРБ (енгл. International Frequency Registration Board) Кључни је носилац пројекта увођења мобилне телефоније у Србији. Био је иницијатор оснивања Телфора и предсједник Програмског одбора до посљедњег дана. Његова књига „Основи телекомуникација“ је доживјела осам издања и данас се сматра незамјенљивим штивом за студенте телекомуникација. ОдликовањаОдликован је:
Награда „Проф. др Илија Стојановић“Награда „Проф. др Илија Стојановић“ је уведена 2007. године. Награда се додјељује за допринос развоју телекомуникација. Награду додјељује Фондација Теленор, студентима чији су радови на ТЕЛФОР-у, у оквиру студентске секције, проглашени за најбоље. Награда се додјељује на дан оснивања Електротехичког факултета у Београду. Референце
|
Последње ажурирано субота, 12 март 2011 13:00 |