Насловна Фауна Птице Црна чиопа
Црна чиопа ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 24 јун 2011 12:38
Црна чиопа
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Aves Птице
Ред Apodiformes Чиопе
Породица Apodidae Чиопе
Род Apus
Биномијална номенклатура
Apus apus (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Црна чиопа (Apus apus) је врста птице селице из породице Чиопа (Apodidae). Црна чиопа мања је од обичне ластавице иако јој је врло слична. Нарасте у дужину 17-19 cm, распон крила износи јој око 40 cm, а дужина репа 8 cm. Готово потпуно једнобојно смеђе-црна, осим омањег блиједог подбрадка и грла. Реп је благо рачваст. Ноге су јој свијетло смеђе. Полови се разликују један од другога [2,3].

Распрострањена је на подручју Европе у свим земљама, затим сјеверне Африке и централне Азије. На подручју Евроазије је најраспрострањенија врста из породице чиопа и једина која се гнијезди у сјеверној Европи. Зиму проводи на југу Африке и у јужној Индији. У планинским крајевима, гдје се гнијезди у пукотинама литица налазимо је на висинама до 2000 m. Премда је првобитно била становник стијена, она се у току времена прилагодила на човјечије станове и постала птица села и града [3]. У градовима се гнијезди у процјепима међу зградама, пукотинама зидова и испод кровова [2].

Крила су јој срполика, уска и дуга, што црну чиопу чини брзим и прецизним ловцем инсеката и разних врста паука. Воду такође узима током лета, а купа се тако што зарони кљун и прска воду унаоколо. Чиопа је крешталица, а није пјевачица. Гласа се оштрим писком у брзом лету [2].

Гнијезди се у колонијама једанпут годишње. Гнијездо гради од комадића лишћа и стабиљака, вуне, длаке и перја те све спаја слином. Женка снесе 1-4 јаја те заједно са мужјаком сједи на јајима око 20 дана. Млади се осамостале након отприлике 50 дана и више се не враћају у гнијездо [4].

Референце

  1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
  2. 2.^ Д. Симић, С. Пузовић: Птице Србије и подручја од међународног значаја, Београд (2008) Лоа Србије, ISBN 978-86-911303-0-5
  3. 3.^ Алфред Едмунд Брем, Како живе животиње, стр. 375-379: Отокар Кершовани (1967) Ријека, COBISS.SR-ID: 153264647 
  4. 4.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3

Спољашње везе

  1. Душан Граовац: Чиопа (Apus apus). Рад ученика из „Гимназије Сомбор“ (www.gimnazijaso.edu.rs).
  2. Еколошка удруга "Чиопа": Црна чиопа.
Последње ажурирано субота, 10 септембар 2011 12:26
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.