Кукавица ПДФ Штампа Ел. пошта
петак, 24 јун 2011 14:44
Кукавица
Обична кукавица. Фотографија је преузета са википедијне оставе
Систематика
Царство Animalia Животиње
Тип Chordata Хордати
Подтип Vertebrata Кичмењаци
Класа Aves Птице
Ред Cuculiformes Кукавице
Породица Cuculidae Кукавице
Род Cuculus
Биномијална номенклатура
Cuculus canorus (Карл Лине, 1758)
Ареал врсте

Кукавица (Cuculus canorus) је врста птице селице из породице Кукавица (Cuculidae). Ову познату птицу много чешће можемо чути него видјети. Овој врсти је донјело име специфично оглашавање које звучи као "ку-ку". Живи на отвореним подручјима са шумарцима и грмљем. Храни се инсектима и гусјеницама.

Не гради гнијездо већ јаја снесе у гнијездо других птица, већином трстењака и других малих птица, тако да млада кукавица за кратко вријеме прерасте гнијездо својих замјенских родитеља. У свако гнијездо кукавица полаже само једно јаје. Млада кукавица излегне се након отприлике 15 дана и из гнијезда избацује остала јаја и друге младунце. Постаје самостална након 21 дан. Интересантно је да замјенски родитељи не схваћају пријевару чак ни када их млади птић кукавице прерасте [2].

Опис

Мужјак има плавосиву главу и грло, на трбуху попречне црно бијеле пруге и пјегав реп. Женка је сива или црвенкастосмеђа с црним попречним пругама и већа је од мужјака. Распон крила је од 55 до 60 cm, дужина тијела од 32 до 34 cm и тежина од 95 - 140 грама. Крила су му шиљаста тамне боје. У лету потсјећа на обичног копца, али има шиљастије завршетке крила. Док сједи, дјелује да има кратке ноге, а заобљени реп дуг 13 до 15 cm, често лепезасто шири.

Распрострањеност

Кукавице настањују сва климатска подручја западног палеарктика, изузев арктичких тундри. У Швајцарској је доказано да бораве до висине од око 2400 м.н.в, док су се у Индији у појединим случајевима могли срести и на висини од 5250 m. Одлучујући фактор за настањивање је присуство других птица које Кукавице при гнијежђењу користе као домаћине за своја јаја. У околини станишта које настањују мора бити довољно разноврсних структура као што су травњаци, живице, појединачна стабла. Отуда не настањују простране густе шуме, су присутне на рубу шума, а честе су и на рубним подручјима градова.

Референце

  1. 1.^ Интернет сајт агенције Европске уније за заштиту животне средине (The European Environment Agency)
  2. 2.^ Мирјана Мартан, Свијет животиња; Артмедија (2006) Вараждин ISBN: 953-99916-3-3

 

Последње ажурирано четвртак, 25 август 2011 10:41
 

Your are currently browsing this site with Internet Explorer 6 (IE6)

You should upgrade to Internet Explorer 9, please visit the Internet Explorer 9 worldwide page.