Горњокарловачка епархија oбухвата Банију, Кордун, Лику и Крбаву, Горски Котар, затим, сјеверну Хрватску и Истру. Свој назив је добила по Карловцу, граду у којем је сједиште Горњокарловачке епархије. Током XVI вијека, духовни надзор над православним Србима овог подручја врше дабробосански митрополити. Једно вријеме сједиште ове митрополије је било у манастиру Рмњу, на босанско-далматинско-личкој тромеђи. Када су крајем XVII вијека ослобођени дијелови Лике, Баније и Крбаве, који су до тада били под турском влашћу, основана је за ове крајеве 1695. године посебна Карловачко-зринопољска епархија. Први архијереј ове епархије био је избјегли дабробосански митрополит Атанасије Љубојевић (1696–1712). Данас Епархију горњокарловачку сачињавају 5 архијериских намјесништава: aрхијерејско намјесништо глинско, карловачко, костајничко-дворско, плашчанско и личко. Надлежни архијереј је епископ горњокарловачки Герасим.

• Видјети: Цркве Горњокарловачке епархије и Списак епископа Горњокарловачке епархије