м (škȁlj, škàlja), [итал. scaglia] ситно камење; туцаник

⃟ (имати) (пара) као шкаља: (имати) (пара) напретек, у изобиљу

м (škabèlīn, škabelína), [итал. sgabello: клупица од лат. scabellum, итал. дијал. scabel] ноћни ормарић

ж (škavàcēra), [венец. scovazzi смеће] лопатица за смеће

м (škàvacīn, škavacína), [венец. scovazzino од лат. scopa метла] чистач, сметлар

ж мн. (škȁle), [итал. scala]

1. 1. љестве, мердевине
2. 2. дрвене степенице које воде на таван

ж (šàklīna), [итал. scalino] степеница

ж (škàncija), [венец. scanzia, итал. scansia] зидна полица на којој се држало посуђе

м (škȁp) повећа пластична посуда, могло би се рећи и "пластични казан"

ж мн. (škare), [средњовисокоњем. skȃri]
маказе, ножице

м (škàrtoc), [венец. scartozzo, итал. scartoccio] папирната врећица

ж (škȃtula), [итал. scatola] кутија: шкатула шибица

м (škȋp, škípa), [лат. scyphus] корито од издубљеног дрвета

ж (škrȉnja), [итал. scrigno] сандук с поклопцем у коме се чувају разне ствари

несвр. (škȕmliti, -īm) (o животињама) цичати, скичати, цвиљети

шкура, шкуро (škȗr, škúra, škúro), [итал. scuro од лат. obscurus] таман, мрачан; који је затворене боје: шкура роба

ж (škȗra), [в. шкур] (обично у мн.) капак на прозору од пуног дрвета, који у потпуности затвара и затамњује просторију

ж мн (šlȁpe) плетене патофне које се носе по кући умјесто папуча, у виду суклених чарапа, али до ножног зглоба

ж (šmrȅka) в. смрека

ж (šnȉta) кришка

несвр. (šópati, šȏpām), [њем. schoppen] хранити (живину) гурањем хране у ждријело, кљукати: шопати гуске

ж (špága) конопац, уже

ж мн. (špȃde, špȃdā/špádī, špȃdama/špádima), [итал. spade] боја у италијанским картама (мач)

⃟ ја у купе, а ти у шпаде: противрјечиш ми, не радиш оно што ти кажем, у супротности смо...

м (špadónac, špadónca) аш шпади в. аш, шпаде

несврш. (špárati, špȃrām), [њем. sparen] штедјети

м (špȁrket) шпорет, пећ

ж (špȉlja) пећина

м (špìnjetak, špìnjetka) в. папршњак

ж (špìgeta), [итал. spighetta врпца] везица за обућу, пертла

с (špíglo) огледало

ж (špȋna) славина, чесма

ж (špȉca), [њем. Spitz врх, шиљак]

1. сјеменка, коштица неких биљака

2. врста алата, длијето

шпорка, шпорко (špórak, špórka, špórko), [итал. sporco] нечист, прљав

сврш. (špòrkati, -ām), [итал. sporcare, в. шпорак] упрљати, замазати

штања, штањо (štȁnj, -a, -o), [итал. stagno] (о дрвеним судовима) који не пропушта течност: штања бачва

м (štȁkor и štȁkōr) пацов

ж (štȅrika), [венец. stèrica, итал. (candella) stearica: стеаринска (свијећа)] свијећа

несвр. (štìjati) риљати

м (štìjač) пољопривредна алатка која служи за штијање

несвр. (štìvati, -ām), [итал. stivare: натрпати, натоварити брод] слагати на гомилу (обично дрва)

ж (štȋva), [венец. stiva, итал. stiva: дио брода у коме се слаже терет] наслагана гомила нечега (обично дрва)

drvena stolica bez naslona

ж мн. (štrȃnjge), [њем. Strang] узде, редне

м (štràmac, štàmca), [итал. stramazzo сламарица]

1. вунена подлога за лежање која се ставља на кревет

2. мадрац, душек

ж (štrȁca), [венец. strazza, итал. straccio]

1. 1. крпа, дроњак, прња
2. 2. фиг. дроњава, одрпана женска особа

ж (šrùca), [аустр. њем. Strutzen] крув издуженог облика

штува, штуво (štȕv, -a, -o), [итал. stufo који узнемирава, досадан] снужден, покуњен, нерасположен

м (šȗg), [итал. sugo] умак, coc, сафт

м (šugàmān, šugamána), [итал. asciugamano] пешкир

м (šugòmān, šugomána) в. шугаман

м (šùdār, šudára), [итал. sudario од лат. sudarium] џепни рубац, марамица