Рјечник
У рјечнику има 653 ријечи. Додај нову ријечПојам | Дефиниција |
---|---|
брикташ |
м (brìktaš) новчаник |
брина |
ж (brȉna) обала |
бришкула |
ж (brȉškulа), [итал. briscola] врста карташке игре раширене у приморским крајевима, игра се тзв. италијанским картама |
брнтвела |
ж [истроромански bartuviela] жељезо помоћу којег су врата или прозори причвршћени за оквир, шарка, баглама |
броква |
ж (brȍkva, ген. мн. brȍkāvā), [итал. brocco] ексер |
бронзин |
м (brònzīn, bronzína) метални суд за кување, лонац, обично виси на веригама изнад огњишта |
броштулати |
несвр. (broštùlati, -ām), [итал. дијал. brustolare: пржити] пржити бајаме у растопљеном шећеру |
бруква |
ж (brȕkva, ген. мн. brȕkāvā), [итал. brocco изданак] ексер |
бруса |
м (brȕsa) жарг. брат (буразер) |
брушкин |
м (brùškīn, bruškína), [итал. bruschino од brusca четка] четка за рибање |
буња |
ж (bȕnja), [итал. bugna] обрађени плочасти камен којим се облаже кућа |
бућа |
ж (bȕća), [итал. boccia] кугла за игру (дрвена, гвоздена, камена или пластична), боћа; (мн.) игра таквим куглама: играти на буће |
бућерин |
м (bućèrīn, bućerína) в. бићерин |
бућкавци |
м мн (bȕćkāvci) уштипци |
бук |
м (bȗk) слап, водопад |
букара |
ж (bùkara, ген. мн. bȕkārā), [итал. bucchero] суд за пиће, велика дрвена чаша |
булати |
несвр. (bȕlati) кокичати или кокати кукурузе |
буле |
ж (bȕle) кокице добијене кокичањем или кокањем кукуруза |
булин |
м (bùlin, bulína), [итал. дијал. bullino] најмања и главна боћа, куглица којој треба приближити остале боће |
бумбажина |
ж (bumbàžīna) памучна тканина [итал. bambagia] |
бура |
ж (bȕra)
|
бутига |
ж (bùtiga) продавница, трговина, дућан |
буце |
ж мн (bȕce) гумене чизме |
буша |
ж (bȕša) ситно планинско говече |
ваје |
прил. (vȁjē) в. вавје |
вабити |
несврш. (vábiti, vȃbīm) мамити животињу нарочитим узвицима: вабити туке |
вавје |
прил. (vàvje) увијек (од цсл. вавијек) |
вагир |
м (vàgir) дио коњске опреме Синоними (раздвојити их усправном цртом): ждрепчаник
|
важ |
м (vȃž, váža), [итал.vaso] конзерва, лименка |
важо |
м (vàžō, važóla), [од фажол од итал. fagiolo] пасуљ, грах |
валати |
несвр. (vȁlati, -ām) 1. гатати, врачати, бајати 2. вјеровати: слабо он вала у то 3. марити за некога, пазити га, бринути о некоме (обично о стaријим особама): не вала ни у ћаћу |
вареника |
ж (varènika) слатко млијеко |
варићак |
м (vàrićak) дрвени суд за жито, који служи и као мјера за исто (7кг) |
варити |
несврш. (váriti, vȃrīm) кувати |
варица |
ж (vȁrica) кувано јело (жито, кукуруз и пасуљ) које се спрема на дан Св. великомученице Варваре (17.12.), два дана прије Светог Николе, а још се у народу овај дан назива и Вариндан. нпр. "Варица се вари, Савица (Преподобни Сава Освећени;18.12.) је `лади, Никола (19.12.) је куса дебелије трбуса." |
ватраљ |
м (vȁtralj) лопатица за жар; жарач |
вежањ |
м (vȇžanj, vȇžnja) уже којим се веже стока |
вела |
ж (véla), [мађ. fél] врста, сорта |
веранда |
ж (vèrānda) тераса веће површине уз кућу, оивичена оградом, или не, уз коју се може пружити винова лоза... Синоними (раздвојити их усправном цртом): трем
|
вериге |
ж мн (vèrige) ланци; ланци на којима је објешен бакрач, пека и сл. изнад огњишта |
вешта |
ж (vȅšta), [лат. vestis, итал. veste] хаљина |
виђа |
ж (víđa) претходница петролејске лампе коришћена у Лици... |
вигањ |
м (vȋganj) ковачница |
вилар |
м (vìlār, vilára, мн. vilári) врста лаке, женске обуће од коже |
вини |
прид. (vȋni) исти, сличан,... нпр. "Вини своја матер!" |
виника |
ж (vìnika) врста шљиве, џанарика |
винта |
ж (vȋnta) кочница на запрежним колима |
винтати |
несвр. (vìntati) завртати, окретати |
влакуља |
ж (vlàkulja) в. плаза |
војме |
узв. (vȍjme и vòjme) в. ајме |