м (brìktaš) новчаник

ж (brȉna) обала

ж (brȉškulа), [итал. briscola] врста карташке игре раширене у приморским крајевима, игра се тзв. италијанским картама

ж [истроромански bartuviela] жељезо помоћу којег су врата или прозори причвршћени за оквир, шарка, баглама

ж (brȍkva, ген. мн. brȍkāvā), [итал. brocco] ексер

м (brònzīn, bronzína) метални суд за кување, лонац, обично виси на веригама изнад огњишта

несвр. (broštùlati, -ām), [итал. дијал. brustolare: пржити] пржити бајаме у растопљеном шећеру

ж (brȕkva, ген. мн. brȕkāvā), [итал. brocco изданак] ексер

м (brȕsa) жарг. брат (буразер)

м (brùškīn, bruškína), [итал. bruschino од brusca четка] четка за рибање

ж (bȕnja), [итал. bugna] обрађени плочасти камен којим се облаже кућа

ж (bȕća), [итал. boccia] кугла за игру (дрвена, гвоздена, камена или пластична), боћа; (мн.) игра таквим куглама: играти на буће

м (bućèrīn, bućerína) в. бићерин

м мн (bȕćkāvci) уштипци

м (bȗk) слап, водопад

ж (bùkara, ген. мн. bȕkārā), [итал. bucchero] суд за пиће, велика дрвена чаша

несвр. (bȕlati) кокичати или кокати кукурузе

ж (bȕle) кокице добијене кокичањем или кокањем кукуруза

м (bùlin, bulína), [итал. дијал. bullino] најмања и главна боћа, куглица којој треба приближити остале боће

ж (bumbàžīna) памучна тканина [итал. bambagia]

ж (bȕra)

1. 1. јак вјетар у планинским крајевима, обично праћен кишом или снијегом.
2. 2. сјевероисточни вјетар на Јадрану, који дува с копна према мору.

ж (bùtiga) продавница, трговина, дућан

ж мн (bȕce) гумене чизме

ж (bȕša) ситно планинско говече

прил. (vȁjē) в. вавје

несврш. (vábiti, vȃbīm) мамити животињу нарочитим узвицима: вабити туке

прил. (vàvje) увијек (од цсл. вавијек)

м (vàgir) дио коњске опреме

м (vȃž, váža), [итал.vaso] конзерва, лименка

м (vàžō, važóla), [од фажол од итал. fagiolo] пасуљ, грах

несвр. (vȁlati, -ām)

1. гатати, врачати, бајати

2. вјеровати: слабо он вала у то

3. марити за некога, пазити га, бринути о некоме (обично о стaријим особама): не вала ни у ћаћу

ж (varènika) слатко млијеко

м (vàrićak) дрвени суд за жито, који служи и као мјера за исто (7кг)

несврш. (váriti, vȃrīm) кувати

ж (vȁrica) кувано јело (жито, кукуруз и пасуљ) које се спрема на дан Св. великомученице Варваре (17.12.), два дана прије Светог Николе, а још се у народу овај дан назива и Вариндан. нпр. "Варица се вари, Савица (Преподобни Сава Освећени;18.12.) је `лади, Никола (19.12.) је куса дебелије трбуса."

м (vȁtralj) лопатица за жар; жарач

м (vȇžanj, vȇžnja) уже којим се веже стока

ж (véla), [мађ. fél] врста, сорта

ж (vèrānda) тераса веће површине уз кућу, оивичена оградом, или не, уз коју се може пружити винова лоза...

ж мн (vèrige) ланци; ланци на којима је објешен бакрач, пека и сл. изнад огњишта

ж (vȅšta), [лат. vestis, итал. veste] хаљина

ж (víđa) претходница петролејске лампе коришћена у Лици...

м (vȋganj) ковачница

м (vìlār, vilára, мн. vilári) врста лаке, женске обуће од коже

прид. (vȋni) исти, сличан,... нпр. "Вини своја матер!"

ж (vìnika) врста шљиве, џанарика

ж (vȋnta) кочница на запрежним колима

несвр. (vìntati) завртати, окретати

ж (vlàkulja) в. плаза

узв. (vȍjme и vòjme) в. ајме