Рјечник
У рјечнику има 653 ријечи. Додај нову ријеч| Појам | Дефиниција |
|---|---|
| ваје |
прил. (vȁjē) в. вавје |
| вабити |
несврш. (vábiti, vȃbīm) мамити животињу нарочитим узвицима: вабити туке |
| вавје |
прил. (vàvje) увијек (од цсл. вавијек) |
| вагир |
м (vàgir) дио коњске опреме Синоними (раздвојити их усправном цртом): ждрепчаник
|
| важ |
м (vȃž, váža), [итал.vaso] конзерва, лименка |
| важо |
м (vàžō, važóla), [од фажол од итал. fagiolo] пасуљ, грах |
| валати |
несвр. (vȁlati, -ām) 1. гатати, врачати, бајати 2. вјеровати: слабо он вала у то 3. марити за некога, пазити га, бринути о некоме (обично о стaријим особама): не вала ни у ћаћу |
| вареника |
ж (varènika) слатко млијеко |
| варићак |
м (vàrićak) дрвени суд за жито, који служи и као мјера за исто (7кг) |
| варити |
несврш. (váriti, vȃrīm) кувати |
| варица |
ж (vȁrica) кувано јело (жито, кукуруз и пасуљ) које се спрема на дан Св. великомученице Варваре (17.12.), два дана прије Светог Николе, а још се у народу овај дан назива и Вариндан. нпр. "Варица се вари, Савица (Преподобни Сава Освећени;18.12.) је `лади, Никола (19.12.) је куса дебелије трбуса." |
| ватраљ |
м (vȁtralj) лопатица за жар; жарач |
| вежањ |
м (vȇžanj, vȇžnja) уже којим се веже стока |
| вела |
ж (véla), [мађ. fél] врста, сорта |
| веранда |
ж (vèrānda) тераса веће површине уз кућу, оивичена оградом, или не, уз коју се може пружити винова лоза... Синоними (раздвојити их усправном цртом): трем
|
| вериге |
ж мн (vèrige) ланци; ланци на којима је објешен бакрач, пека и сл. изнад огњишта |
| вешта |
ж (vȅšta), [лат. vestis, итал. veste] хаљина |
| виђа |
ж (víđa) претходница петролејске лампе коришћена у Лици... |
| вигањ |
м (vȋganj) ковачница |
| вилар |
м (vìlār, vilára, мн. vilári) врста лаке, женске обуће од коже |
| вини |
прид. (vȋni) исти, сличан,... нпр. "Вини своја матер!" |
| виника |
ж (vìnika) врста шљиве, џанарика |
| винта |
ж (vȋnta) кочница на запрежним колима |
| винтати |
несвр. (vìntati) завртати, окретати |
| влакуља |
ж (vlàkulja) в. плаза |
| војме |
узв. (vȍjme и vòjme) в. ајме |
| водијер |
дрвена посуда у којој се у води држе алати за оштрење косе приликом косидбе а која се веже за појас |
| врегати |
несвр. (vrègati, -ām), [итал. fregare] рибати четком: врегати подове |
| вренка |
ж (vrénka) в. вареника |
| вригати |
несврш. (vrȉgati, -ām), [итал. friggere] пржити |
| врлет |
ж (vȑlēt) стрмен, стрмина; крш |
| вршка |
ж (vȓška i vȑška) плетена корпа од шибља или металне жице, који служи за ловљење рибе |
| вучија |
ж (vùčija), [тур. fıcı од нгрч. boutsí] дргуљасти дрвени суд, сличан бачвици, у коме се држи и преноси вода (и друге течности) |